Srpski pokret obnove (SPO) danas će na Trgu Republike u Beogradu obeležiti 19. godišnjicu devetomartovskih demonstracija, u kojima su poginuli učenik Branivoj Milinović i policajac Nedeljko Kosović. Devetomartovske demonstracije 1991. prvo su ozbiljno suprotstavljanje opozicije režimu Slobodana Miloševića, podseća se u saopštenju SPO-a, a u njime je učestvovalo više desetina hiljada ljudi. Posle sukoba u centru grada, Predsedništvo SFRJ odlučilo je da oklopne jedinice nekadašnje JNA izadju na beogradske ulice. Protest je sazvao SPO, a priključile su mu se i ostale opozicione partije. Traženo je da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Slavko Budihna, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Šestakov podnesu ostavke. Neposredan povod za protest bio je komentar na državnoj televiziji tri dana ranije u kojem je Budihna optužio SPO da je produžena ruka "ustaškog" hrvatskog režima. (Beta)

 

SECANJE NA 9. MART 1991.

Srpski pokret obnove (SPO) obeležava danas godišnjicu devetomartovskih demonstracija, koje su održane pre 19 godina i postale simbol otpora režimu Slobodana Miloševića. Protestu pod nazivom "Miting protiv petokrake", koje je organizovao i predvodio SPO i njegov lider Vuk Drašković, pridružile su se i druge opozicione partije, podseća SPO. Miting je bio, najpre uperen protiv uređivačke politike Radiotelevizije Srbije, koja je u redovima opozicije nazvana "TV Bastilja". Glavni zahtev upućen tadašnjem režimu bila je smena generalnog direktora RTS Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije. Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje.

Uprkos tome, na Trgu republike, okupilo se oko 100.000 građana, a oko podneva policija je krenula u akciju razbijanja demonstracija iz Francuske ulice i s platoa ispred Filozofskog fakulteta. Pred naletom policije, lideri opozicije i deo njihovih najbližih pristalica sklonio se u Narodno pozorište, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica, dramski pisac Vida Ognjenović. U sukobima koji su se proširili na ceo grad, život su izgubile dve osobe, podsetio je SPO. Prva žrtva bio je policajac Nedeljko Kosović (54) koji je poginuo oko 15:30 časova u Masarikovoj ulici kod "Beograđanke". Maturant Branimir Milinović (18) smrtno je ranjen kada je grupa policajaca sa ugla ulica Admirala Geprata i Kneza Miloša otvorila vatru prema demonstrantima ispred kafea "London", a preminuo je sat kasnije na Urgentnom centru.

Vuk Drašković je kasno popodne uhapšen, što je izazvalo revolt studenata koji su ubrzo iz Studentskog grada krenuli ka Terazijama. Policija je studente dočekala na Brankovom mostu, ponovo su upotrebljeni suzavac i palice, a pošto su oni posedali na asfalt, akcija policije je ubrzo prekinuta. To veče, 9. marta 1991. godine, oko 20 časova na ulice Beograda, prvi put posle Drugog svetskog rata izašli su tenkovi, a odluku o tome donelo je kolektivno rukovodstvo, Predsedništvo bivše SFR Jugoslavije. Protesti nekoliko hiljada studenata i građana, nastavljeni su na Terazijama sve do 14. marta, kada su Drašković i svi uhapšeni oslobođeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke direktora RTS i ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića.(FONET)